Procene, Selekcije, Razvoj
Testiranje kandidata
BOJANA ĐURIĆ, SC.D.
Direktor projekata
Tel: (00 381) 65 870 59 87
E-mail: bojana.djuric@profil-group.rs
Psihološke procene ili assessment sad već predstavljaju nezaobilazan deo selekcije i razvoja kadrova u kompanijama i to nije slučajno.
Nas kompanije obično kontaktiraju sa zahtevima kao što su: proceniti kakav je liderski potencijal osobe, šta je ono što bi trebalo da se uradi da bi se nečije prodajne veštine razvile do maksimuma, šta je ono što bi trebalo da se uradi da bi se nečije komunikacione veštine i veštine motivacije zaposlenih razvile što je više moguće i psihologija jeste nauka koja daje prave odgovore na ta pitanja. Njen cilj i jeste usmeravanje i podrška razvoja ljudi koja uvek počinje od adekvatne procene.
Adekvatna psihološka procena je pre svega ona koja je kompletna. To znači da je to procena koja poštuje jednu osnovnu psihološku činjenicu, a to je da su ljudi kompleksna i celovita bića, odnosno da svaka dimenzija koja je izmerena nekim testom ili instrumentom se posmatra u kontekstu cele ličnosti. Na primer: proaktivnost je danas izuzetno cenjena osobina koja se dosta traži kod kadrova u poslovnom svetu, međutim ukoliko proaktivnost nije praćena
istrajnošću radi se o osobi koja je vrlo sposobna da pokrene nove stvari i koja razmišlja unapred, ali nije u stanju da ih završi do kraja. Slično tome, ukoliko tražimo osobu koja poseduje jednu sistematičnost, preciznost i detaljnost, a zanemarimo pri tome da li ta osoba ima razvijenu sposobnost strateškog razmišljanja i sagledavanja šire slike – možemo dobiti osobu koja je previše sitničava i koja, što bi se u narodu reklo, ne vidi šumu od drveta“.
Druga bitna stvar koja se često zanemaruje, a koja je i psiholozima i ljudima koji rade u praksi potpuno jasna je ta da isti ljudi neće biti podjednako uspešni u radu na primer u Nemačkoj, Francuskoj, Skandinaviji i u Beogradu.
Drugačije je okruženje, drugačiji su ljudi sa kojima se sarađuje i komunicira, pa su samim tim potrebne malo drugačije karakteristike ličnosti.
Ja radim standardizaciju na regionalnom nivou i mogu da kažem da takve neke razlike postoje i između gradova kao što su Podgorica i Beograd.
Posledica toga u praksi je korišćenje instrumenata koji nisu lokalno standardizovani, korišćenje testova koji su strani i koji nemaju lokalnu normatizaciju, pa tako umanjuju vrednost rezultata i njihovu korisnost za predviđanje i za pravilnu procenu potencijala ljudi da rade na našem tržištu.
